Ekspedicija Mont Blanc - 2017

images/MB_2017_61.jpgČinjenica da me u 4 ujutro budilica budnog budi, kazuje koliko važan dan sviće. Od uzbuđenja i brige nije se moglo niti spavati, jer pred nama je dugačak, težak i opasan put osvajanja „Bijele planine“ ili Mont Blanc-a, najvišeg vrha zapadne Europe.

Dok tovarimo sve te silne stvari u iznajmljeni kombi, veliko je veselje na našim licima, od izazova i početka velike avanture, a tek povremeno ga zamjenjuje zabrinutost i nelagoda, zbog opasnosti koje nas tamo čekaju, a o kojima smo inače izbjegavali puno govoriti, pogotovo svojim obiteljima, koje smo uvjeravali da je to običan bezopasan izlet. Nas devetorica u petak ujutro krećemo, da bi predvečer stigli u francuski gradić Chamonix u podnožju Mt. Blanc-a. Druga ekipa s još tri člana, krenula je osobnim autom i oni stižu malo iza nas. Našli smo dobro uređen kamp u kojem montiramo šatore i raspremamo stvari, opremu, hranu, jer prije uspona će proći koji dan. U subotu odmah idemo na žičaru, koja nas iz Chamonix-a na 1000 metara, brzo podiže na vrh Aiguile du Midi na 3800 metara, a sve s ciljem kakve takve aklimatizacije, odnosno privikavanja organizma na visinu. Aiguile du Midi je opremljen fantastičnim vidikovcima i restoranom, ali dolazak žičarom, uz naglu promjenu visine često rezultira zdravstvenim tegobama, što sam i sam iskusio. Precizne prognoze za sam vrh, koje nam daje turistički ured, kažu da s usponom moramo pričekati koji dan. Dosta slobodnog vremena iskoristili smo za šoping i razgledavanje živopisnog gradića Chamonix-a, koji je jedinstven po tome što je pun ljudi koji šeću u planinarskoj odjeći, a sve trgovine prodaju isključivo planinarsku i sportsku opremu. Posjetili smo i ledenjak Montenvers, do kojeg vozi planinski tramvaj i jednim dijelom žičara, a posebno smo uživali u šetnji tunelima u samom ledenjaku, sve dok nismo dobili račun od 86 € za turu pića na terasi s fantastičnim pogledom na dolinu, niz koju vijuga ledenjak.

Napokon smo dobili zeleno svjetlo za uspon, jer prognoza za četvrtak je dobra. Krećemo u srijedu ujutro iz Chamonix-a sa teškim ruksacima na leđima. Prvo malo gradskim autobusom, pa nas onda žičara Belevue podiže na 1800 metara, gdje hvatamo planinski tramvaj koji nas iskrcava na zadnjoj stanici na 2380 metara, odakle i kreće naš uspon. Koji sat hoda stjenovitim terenom i već odmaramo u toplini doma Tete Rouse, odakle dalje krećemo prema opasnom „kuloaru smrti“, kroz kojeg lete padajuća kamenja. Taj dio smo prošli s posebnim oprezom, a kako je nastavak slijedio uz strmu stijenu Gouter opreza nikad dosta. Prilično iscrpljeni penjanjem po stijeni sa teškim ruksacima, u popodnevnim satima dolazimo do modernog planinarskog doma Gouter, na 3800 metara. Iako smo još od početka godine pokušavali rezervirati mjesto u domu, nismo uspjeli, tako da nam je jedina nada da se pokušamo dogovoriti sa osobljem da nas puste da spavamo na podu. Svaku pomisao na neprihvaćanje bezobrazno skupe ponude od 85€ po osobi za par sati ležanja u predulazu, na podu među opremom, razbijao je ledeni vjetar koji zviždi oko doma na rubu litice. Nakon sat dva spavanja otvorenih očiju ili nespavanja zatvorenih očiju, već u ponoć ustajemo da bi se pripremili za nastavak uspona po vječnom snijegu i ledu. Sva silna oprema je na nama i oko 2 sata krećemo zajedno sa još dvjestotinjak planinara iz raznih krajeva Europe i svijeta. Noć, hladan vjetar, snijeg pod nogama, oštar uspon, ali i visinska bolest, uzimali su danak u smislu da smo se iscrpljivali više od očekivanog i više od prihvatljivog. Zbog velike grupe nikako da pogodimo pravi tempo, te često zastajkujemo i gubimo previše vremena. Nešto iznad 4000 metara zbog iscrpljenosti odustaje jedan član ekipe, a radi sigurnosti još jedan se vraća s njim natrag. Mi ostali napredujemo dalje u dugoj koloni svjetiljki koja vijuga kroz mrak. Noge i ruke su već prilično promrzle tako da moram stalno kretati prstima što dodatno iscrpljuje organizam, koji je već na izmaku snaga. Jedina nada je sunce koje se rađa na istoku i koje će nas ugrijati, nadam se. Uskoro još jedan član ekipe izjavljuje da ne može dalje. Nagovaramo ga da izdrži još pola sata uspona, do skloništa Vallot na 4350 metara. Teškom mukom smo došli do tog limenog skloništa otvorenog tipa, koje pruža zaštitu od vjetra i sunca. Tu pravimo dužu pauzu radi odmora i prikupljanja snage za nastavak uspona. Ipak pola ekipe se nije uspjelo dovoljno oporaviti, tako da samo nas četvorica pokazujemo volju da nastavimo dalje, dok se ostali vraćaju. Dalje krećemo oštro uzbrdo, stazom koja vodi u nebo, a svaki korak je toliko težak da ih u nizu možeš napraviti 5 ili 6. Što smo se više penjali vjetar je bivao sve jači, a staza je prešla u žilet po čijoj oštrici hodamo jedan za drugim. Jedan pogrešan korak bilo koga u navezu, bio bi poguban za cijelu ekipu, a posebno pazimo i na pukotine u ledu po kojem hodamo. Najveći problem je ipak iscrpljenost, koja je u kombinaciji sa velikom visinom i sunčevim blještavilom, otišla do tih granica da cijelo vrijeme procjenjujem stanje vlastite budnosti i često stajem samo da mi se razbistri pred očima, jer unatoč svim naporima pokušavamo uživati u zapanjujućim prizorima božanske ljepote. Bog je valjda tako htio, da istinska ljepota nije na dohvat ruke, a da bi je dotaknuli, ljudi su morali toliko krvi i znoja proliti. Malo po malo i evo nas na toliko željenom vrhu. Suze člana ekipe, zorno pokazuju koliko je emotivan susret s vrhom, kojem smo dali toliko truda, vremena i muke. Sreća da je na vrhu zaravan sa dosta mjesta, tako da se nakon dugog hoda uskim žiletima, možemo raskomotiti, koliko nam to vjetar dozvoli. Uz konstantno zviždanje vjetra čuje se slavlje i galama na mnogim jezicima, a i mi kratko slavimo, te pravimo fotografija koliko smo uspjeli zbog smrzavanja prstiju. Jedva smo uspjeli javiti ostatku ekipe da smo na vrhu, a suvremene komunikacije su učinile da se vijest odmah proširila, tako da su počeli zvoniti mobiteli na koje se uglavnom nismo mogli javljati. U naletima nas nadlijeće helikopter sa turistima, koji su masno platili da bi nam mahali, pa mašemo i mi njima, jer i nama je lijepo znati da ovdje može doći helikopter. Ubrzo krećemo nizbrdo, dolje prema oblacima koji su ostali daleko ispod nas, jer iz početka blaga glavobolja postaje sve ozbiljnija. Spuštamo se jedva vukući korak za korakom, ali ipak s velikom pažnjom svjesni opasnosti koje neprestano vrebaju. Nakon odmora kod skloništa Vallot gdje smo pokušali nešto i pojesti da bi prikupili snagu, spuštamo se niz snježni dio Goutera i potpuno iscrpljeni dolazimo do istoimenog doma. Podne je i opet moramo praviti dužu pauzu da bi smo se oporavili jer ispod nas su stjenovite vertikale Goutera niz koje nam valja s velikim oprezom i koncentracijom. Osiguravamo se na sajle koje bi nas trebale zaustaviti u slučaju pada, a tamo gdje nema sajli puzimo pipkajući i rukama i nogama po rastresitim stijenama koje se odvajaju od podloge. Bez problema smo prešli i „Kuloar smrti“, i sad smo sretni je više nema izrazitih opasnosti, pa unatoč velikom umoru ne svraćamo u dom Tete Rouse na 3160 metara, već nastavljamo se spuštati prema tramvaju na 2400 metara. Ipak dovoljno smo okasnili da nam je i zadnji tramvaj pobjegao. Mrtvi umorni tužno gledamo niz prugu, koja tone u mrak. Ne preostaje nam ništa drugo nego višesatno teturanje željezničkim tračnicama po mrklom mraku i zatim lutanje nepoznatim putevima po alpskim zaseocima. Lutanje i zabrinutost su završili oko ponoći kada smo negdje na visini od 1700 metara uspjeli pronaći kolege koje su nam krenule u susret i kasnije nas spustili kombijem do Chamonix-a. Preumorni ali i presretni nazdravljamo pivom u kampu, i slavimo uspješan završetak teške borbe s „Bijelom planinom“ koja je trajala 42sata, planinom kojoj ipak moramo zahvaliti što nam je dozvolila da se popnemo i sretno vratimo, jer ne smijemo zaboraviti činjenicu da ova planina uzima skupi danak, u obliku stotinjak ljudskih života godišnje, a dosada je evidentirano oko osam tisuća smrtnih slučajeva.

Posebno zahvaljujemo pokrovitelju ove ekspedicije Općini Posušje, kao i našim sponzorima: Općina Široki Brijeg, Putovi Grude, KTM Brina, Central Osiguranje, JP Vodovod Široki Brijeg, Komunalno poduzeće Coming Široki Brijeg, Mrvelji

Tekst. Oliver Lončar 

images/MB_2017_1.jpg

Namirnice za Francusku

images/MB_2017_2.jpg

images/MB_2017_3.jpg

Kava na Autocesti Zagreb - Rijeka

images/MB_2017_4.jpg

Kava na Autocesti Zagreb - Rijeka - jedna zajednička

images/MB_2017_5.jpg

Postavljanje šatora u kampu Les Marmottes u Chamonixu 

images/MB_2017_6.jpg

Postavljanje šatora u kampu Les Marmottes u Chamonixu

images/MB_2017_7.jpg

images/MB_2017_8.jpg

Kamp Les Marmottes

images/MB_2017_9.jpg

Uspon na  Aiguile du Midi 

images/MB_2017_10.jpg

images/MB_2017_11.jpg

Uspon na  L'Aiguile du Midi 3842 mnv

images/MB_2017_12.jpg

L'Aiguile du Midi 3842 mnv

 

images/MB_2017_13.jpg

Pogled sa L'Aiguile du Midi 3842 mnv

images/MB_2017_14.jpg

Pogled prema vrhu Mont Blanc sa L'Aiguile du Midi 3842 mnv

images/MB_2017_15.jpg

L'Aiguile du Midi 3842 mnv

images/MB_2017_16.jpg

Prvi osvajači Mont Blanca 1786 - Jacques Balmat i doktor Michel Gabriel Paccard

images/MB_2017_17.jpg

images/MB_2017_18.jpg

images/MB_2017_19.jpg

Spuštanje na ledenjak Montenvers

images/MB_2017_20.jpg

Spuštanje na ledenjak Montenvers

images/MB_2017_21.jpg

Spuštanje na ledenjak Montenvers

images/MB_2017_22.jpg

Ledenjak Montenvers

images/MB_2017_23.jpg

Ledenjak Montenvers

images/MB_2017_24.jpg

Ledenjak Montenvers

images/MB_2017_25.jpg

Ledenjak Montenvers

images/MB_2017_26.jpg

Pogled na ledenjak Montenvers 

images/MB_2017_27.jpg

Chamonix

images/MB_2017_28.jpg

Chamonix - centar

images/MB_2017_29.jpg

Kamp - priprema opreme za uspon

images/MB_2017_30.jpg

Pred uspon

images/MB_2017_31.jpg

Prema žičari Belevue 

images/MB_2017_32.jpg

u vlaku od Buoneville - Orlovo gnijezdo 2386

 

images/MB_2017_33.jpg

zadnja stanica Orlovo gnijezdo 2386 mnv - početak uspona

images/MB_2017_34.jpg

početak uspona

images/MB_2017_35.jpg

 prema malom domu Le Nid D'Aigle

images/MB_2017_36.jpg

pogled na L'Aiguile du Midi iz daljine 

images/MB_2017_37.jpg

Tete Rousse (3167m)

images/MB_2017_38.jpg

Tete Rousse (3167m) - dom i kamp

images/MB_2017_39.jpg

„kuloaru smrti“ 

images/MB_2017_40.jpg

pogled na L'Aiguile du Midi iz daljine 

 

images/MB_2017_41.jpg

pogled na dom Tete Rousse (3167m) 

images/MB_2017_42.jpg

ledenjaci

images/MB_2017_43.jpg

uspon uz Gouter

images/MB_2017_44.jpg

uspon uz Gouter - sajle

images/MB_2017_45.jpg

uspon uz Gouter

images/MB_2017_46.jpg

uspon uz Gouter - sajle

images/MB_2017_47.jpg

Stari dom De Gouter

images/MB_2017_48.jpg

Novi moderni dom De Gouter - ''spavanje'' na podu u pred ulazu (cijena prava sitnica - 85 € po osobi)

images/MB_2017_49.jpg

Dom De Gouter - ''spavanje'' na podu u pred ulazu (cijena prava sitnica - 85 € po osobi) - za 2 sata ležanja

images/MB_2017_50.jpg

Pakiranje pred polazak na vrh

images/MB_2017_88.jpg

Nek se i naša naljepnica nađe - nek se zna da smo bili tu

images/MB_2017_51.jpg

Polazak - 02:45

images/MB_2017_52.jpg

Svitanje - pogled na dolinu - iznad oblaka

images/MB_2017_53.jpg

images/MB_2017_54.jpg

sklonište Vallot  4362 mnv

images/MB_2017_55.jpg

sklonište Vallot  4362 mnv

images/MB_2017_89.jpg

images/MB_2017_56.jpg

pogled sa ''žileta''

images/MB_2017_57.jpg

''žilet''

images/MB_2017_58.jpg

images/MB_2017_59.jpg

images/MB_2017_60.jpg

images/MB_2017_61.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv

images/MB_2017_62.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv

images/MB_2017_63.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv - obveze prema sponzorima

images/MB_2017_64.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv - obveze prema sponzorima

images/MB_2017_65.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv - obveze prema sponzorima

images/MB_2017_66.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv - obveze prema sponzorima

images/MB_2017_67.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv - obveze prema sponzorima

images/MB_2017_68.jpg

Na vrhu Mont Blanc 4810 mnv - obveze prema sponzorima

images/MB_2017_70.jpg

Silazak

images/MB_2017_71.jpg

Silazak

images/MB_2017_72.jpg

Silazak

images/MB_2017_73.jpg

Silazak 

images/MB_2017_74.jpg

Silazak niz Gouter

images/MB_2017_75.jpg

Silazak niz Gouter

images/MB_2017_76.jpg

Silazak niz Gouter

images/MB_2017_77.jpg

Silazak niz Gouter

images/MB_2017_78.jpg

Silazak niz Gouter

images/MB_2017_79.jpg

Silazak niz Gouter - već isrpljena ekipa

images/MB_2017_80.jpg

images/MB_2017_81.jpg

Napokon do stanice vlaka

images/MB_2017_82.jpg

Pakiranje u kampu - pred polazak kući

images/MB_2017_83.jpg

Doručak u kampu pred pšolazak

images/MB_2017_84.jpg

Kava pred polazak

images/MB_2017_85.jpg

Još jedna pred polazak

images/MB_2017_86.jpg

images/MB_2017_87.jpg

prolazak kroz tunel Mont Blanc

 

 

 

Template Design free joomla templates

park1940300
park2940300
park4940300
park5940300